5 thoughts on “Plavi čuperak

  1. Nijedna knjiga nije uspela ono što je ova Antićeva zbirka pesama; da me vrati u detinjstvo, da se prisetim, ne samo događaja, već i osećaja, boja koje krase svet, bezbrižnosti koje nisam ni bio svestan, dečjih snova, od kojih ostaše olupine.
    Eh, da imam neku moć, samo nakratko, da posetim jednog dečaka, sakrivenom u izmaglici, na bledoj slici detinjstva, pa da mu šapnem nekoliko reči. Zašto da ono nosi moje breme, zašto da traži neko drugo vreme, kad već ima svoje?

    Osećam: nešto u meni raste
    pomal

  2. ” Uvek je tako sa zatvorenims tvarima.I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,jer više nema smisla nijedna igra pogadjanja.Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči. I sve je naše dok želimo , a tuđe kad se ostvari.”

  3. Torba

    Nikad te nisam ništa iskrenije molio, od ovog što ti sada govorim, sine moj. U naježenom vetru večeri drveće otresa s leđa suvi bakar. To se dogegao septembar. Ti sutra polaziš u školu. Okna mirišu srebrno i zeleno na prve severne magle i prve kiše. Vazduh se para kao paučina i sav je izbušen kricima divljih jata što se sele na jug. Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teret u životu. Držiš je praznu kraj uzglavlja. S njom ćeš prespavati noć. “Prazna je torba najteža” – pevaju Cigani dok s

Leave a Reply